FAMOZNO: ISTRAGA TURČINA, A.K.A. BOJ NA ZABJELU
Izgleda da smo džaba robovali „pod Turcima“ jer ni petsto godina robovanja nije bilo dovoljno da srbska piskarala nauče da genitiv množine imenice Turci glasi Turaka. A kad smo već kod robovanja, vredi napomenuti da sam upoznao nekoliko visokoobrazovanih Turaka koji su me ubeđivali (i bogme ubedili) da su oni, Turci, petsto godina robovali NAD NAMA i da im je svanulo kad smo ih se oslobodili.
Kao što bi i nama svanulo da smo se nekim slučajem, kad smo se već oslobodili od Turčina, oslobodili i nas, tj. ropskog mentaliteta, koji rešenje za svaku situaciju vidi u nasilju. Hajde da vidimo zašto je podgorička policija „uhapsila 40 Turčina“? Priča je malo duža. Tu nedavno ispred neke kafane u nekoj podgoričkoj Sremčici sporečkali su se neki Turčini i neki Crnogorci srpskog porekla - okolnosti izbijanja tuče su pravi rašomon - sevnuo je nož (neki kažu noževi), Crnogorac srpskog porijekla je lakše ranjen... Nije bilo dodatnih žrtava u ljudstvu i materijalu.
Zvuči vam poznato? Nije li to situacija koja se događa nekoliko puta mesečno na uzavrelim beogradskim i podgoričkim asfaltima. Jeste. Ali jedna je stvar kad se Srbi bratski pokolju između sebe - što inače periodično i čine - sasvim je druga stvar kad ih kolje predstavnik vekovnog porobljivača.
Treba li reći da je momentalno uzavrijela prađedovska krvca junačka. Vrijenju krvi bitno su doprinjeli litijaški lideri srbskih stranaka. S najviših srbskih mesta momentalno su plasirane priče o 100.000 Turaka koji siluju žene i djevojke, kolju nejač i otimaju ljeb iz usta, a na vladi Crne Gore je, pre nego što su okolnosti popičkavanja uopšte razjašnjene, doneta odluku o ukidanju „bezviznog režima s Turskom“.
Izveštači s lica mesta kažu da su u Podgorici, istog trenutka kad je odluka doneta, odjeknule snažne eksplozije, ali da to nisu bile detonacija narodnog gnijeva, nego da je to Turskoj pucao qwrz što je Podgorica ukinula bezvizni režim.
Videlo se da su Spajić & Co amateri, da još nisu Srbi u „punom kapacitetu“ i da još nisu ispekli stari srpski zanat retalijacije na svoju štetu. Jedini pravi odgovor u takvim situacijama bio bi onaj po receptu palikuće Koštunice, što će reći: srušiti Podgoricu do temelja.
Ono, nije da se na ličnu inicijativu nije radilo na tome, ali selektivno. Uglavnom su demolirane i paljene radnje i kafane u vlasništvu Turaka, što ne znači da stvar ne bi eskalirala i da ne bi bilo i žrtava u ljudstvu i materijalu samo da u neko doba s visokih N. N. adresa (i ambasada) nisu stigli signali upozorenja, posle kojih je sve (verovatno privremeno) utihnulo. Ostaje samo da Bećković - nedavno odlikovan od strane Joanikija - napiše epsku poemu „Boj na Zabjelu“.